Млади, образовани и амбициозни људи су несумњиво будућност сваке државе, али и доказ да се она развија у правом смеру. Они који су свесни прошлости а загледани су у будућност имају много тога да кажу и неопходно је да их саслушамо. Један од таквих младих људи је Филип Цветковић, сарадник Факултета примењених наука Универзитета Унион „Никола Тесла“ у Београду, који је аутор текста који вам у целости преносимо:
„Останите у подвизима ка добру. Ни на десно, ни на лево, него по сили, колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте. Верујем да није случајно што су ми ових дана речи Светог Саве богатиле мисли. Крај јануара јесте време када се интензивно помиње и слави дело нашег принца, патријарха и књижевника, Светог Саве. Мисли ме одводе у време када се стварала средњевековна књижевност. Дао сам себи слободу да размишљам о начину на који је створено нешто што ми до дана данашњег користимо, а што нисмо успели да у потпуности сагледамо и подржимо.
Налазимо се већ двадесет година у 21. веку. Тај мали временски период донео је крупна дешавања унутар Европе, велике међудржавне посете и друге видове сарадње. Обележен је читавим низом догађаја, који су оставили далекосежне последице на све нас.
Многи говоре о ономе како је некада било, о томе како су други направили грешке. Да ли смо остали на Савином путу? Не треба тразити кривце, вец из свега погрешног извући поуку, која ће помоћи свима у даљем напретку. Смена генерација је неопходна у сваком сегменту друштва, а млади би своје квалитетно знање требало да преточе у производ, а грешке претходника у успех.
Будућност једне државе зависи од образовања младих кадрова. Цео образовни систем дужан је да будућим младим генерацијама пружи оно што је заиста потребно за њихово усавршавање.
Редовно образовање нас учи ко је Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Ајнштајн. Простор Балкана изнедрио је људе који су дали изузетне доприносе науци. Они су нас задужили својим делима и наше друштво мора да осећа велику одговорност и поштовање према њима.
Последњих година улаже се велики напор да се образовање студената веже за праксу увођењем нових програма и нових радних мера. Нешто што је заиста квалитетно, а мало се о томе зна, јесте учење о новим изворима енергије, о технологији хране, ИТ сектору, о томе како саобраћај утиче на екологију. Системска комуникација је битан фактор у образовању, где повезивањем употпуњавамо једну целину и долазимо до идеалног решења.
Дошло је време које нас приморава да својим трудом, радом, образовањем, стигнемо до резултата. Кроз образовање, културу и дипломатију можемо остварити сарадњу, пре свега у области омладинске политике, јер као што смо закључили, будућност је на младима. У једном тешком период наша детињства су скоро нестала. Учимо на грешкама и уздајмо се у себе. Свака држава је другачија и има нешто што друге не могу да понуде. Баш из тог разлога треба сарађивати са свима“.
