Небојша Млађеновић, пензионисан инжењер геодезије има веома необичан хоби, а то је везење гоблена. Вез је научио давне 1973. године у војсци и од тада до данас сваки тренутак слободног времена користи за ситан или крупан бод, што његову супругу Даницу са којом је у браку 45 година уопште не привлачи. Небојша не дели послове на мушке и женске, већ на оне који му се свидјају или не. Геодезија и вез су његов избор.
Већ пуних 46 година Небојша слободно време испуњава везењем гоблена. Свој први бод је направио у војсци, у Нишу, и то на наговор старешине за време дежурства. Тај посао не ствара буку, а држи вас будним, каже Никола и додаје да од тада до данас није престао да везе гоблене. Многима је то било чудно, али сви су то прихватили и у породици, али и у војсци.
Никола у својој кући има окачених 45 гоблена, 12 је дао на поклон, а до сада је урадио више од 120. Можда звучи мало, али поједини од њих као што је Вилерово „Божично јутро“ , радио је годину дана. Поред Вилерових гоблена ту су и мотиви и шеме које је сам скидао са фотографија и репродукција слика, најчешће наших великих сликара Паје Јовановића, Уроша Предића и Саве Шумановића, а има и гоблена са мотивима православних светиња. Никола није продао ниједан гоблен.
Никола каже да је вез његов зимски, а пецање летњи хоби. Боље је то, него да слободно време проводи у кафани. Каже то би било скупље, а овако материјал за вез га кошта 1000 динара месечно. И што је најважније квалитено користи слободно време, гоблене ради из љубави и спреман је да даје савете и размењује шеме са онима који се баве тим занатом.
