Након скидања усева потребно је у кратком периоду извршити заоравање жетвених остатака на дубину 12 до 15 центиметара. Никако не треба након жетве плаити жетвене остатке, јер то није само штетна мера него је и законом забрањена. Спаљивањем жетвених остатака могуће је изазвати не само пожар, него се уништава органска материја, уништавају се корисне животиње и микроорганизми у земљишту, долази до деградације земљишта и загађења животне околине. Паљењем жетвених остатака поред путева услед дима смањује се видљивост, што је неретко узрок саобраћајних несрећа.
Превише је разлога због којих је плајење стрништа веома штетно. Иако се годинама уназад апелује на пољопривреднике да стрништа не треба палити него заоравати, многи на упозорења и даље одговарају паљењем жетвених остатака. Чак ни чињеница да пољопривредник који пали жетвене остатке на својим њивама одлази у пасиван статус, не спречава поједине да одмах након скидања усева остатке запале.
Иако добро знају да се паљењем стрништа првенствено уништава хумус који је и носилац плодности земљишта поједини пољопривредници од ове штетне мере не одустају. У свакој месној заједници у Срему постоје пољочувари који воде рачуна о стању у пољима, али они у постојећим условима нису у могућности да у потпуности прате стање на терену.
Без обзира да ли у селу постоје пољочувари или не, паори треба да знају да је сплајивање стрњишта законом забрањено, а за прекршиоце су прописане и одређене новчане казне. Крећу се од 5 до 25 хиљада динара за физичка лица и од 100.000 до милион динара за правна лица.