Последњих година све већи број сремских пољопривредника се бави органском производњом. Подижу се и нови засади воћа, гаје се и органска пшеница, соја, али највише је површина под органским поврћем које и најбрже налази пут до тржишта. Они који се баве овом производњом кажу да некада зарада од органске производње није много виша него од конвенционалне, али су субвенције државе за ту врсту производње и даље веће у односу на остале.
Плодна сремска земља је кец у рукаву за све наше пољопривреднике. Уколико примене сву агротехнику, поштују савете стручњака, а полсужи их и време, резултати неће изостати. Годинама уназад поред уобичајеног начина производње, Сремци се окрећу и органској производњи, тако да се на сремским њивама могу видети органски парадајз, паприка, краставац… Све више је органских засада јабуке, а они нешто храбрији гаје и семенски материјал за органску пшеницу, соју и мирођију.
Нас саговорник, Игњат Јуричић пољопривредник из Шуљма, каже да органска производња није увек исплатива. Има година када се заради као и у конвенционалној производњи, али добра ствар је свакако, значајна помоћ државе тој врсти производње, јер су субвенција за органску далеко више од оних за конвенционалну пољопривреду.
И у органској производњи веома је важно тржиште. Многи произвођачи су га и обезбедили, а у нашој земљи је и све више пијаца на којима се продају органски производи, па је и то добра прилика за пласман здраве хране која стиже са сремских поља.
