Нема Сремца који не воли чварке, па је због тога, када су свињокоље посебна пажња посвећена бомбонама од свиња како их некада зову. Топљење чварака се увек препушта ономе ко има добро сикуство и ко има стрпљена да поред ораније стоји и меша чварке више од два сата. Свако има неки свој редослед додавања млека и соли, као и количине јер од тога зависи њихов укус, али и тврдоћа.
Није лако направити добре и укусне чварке, а тешко је и угодити свим укусима. Неко воли реш, неко да хрскају, а има и оних који највише воле меке и ситне. Управо због тога топљење чварака се приликом свињокоља птрепушта онима који имају искуства. Искусан мајстор зна да оцени и по боји када су готови, али у договору са домаћином. Како домаћин каже тако мора бити, али је важно на време чварке скинути са ватре, и добро оцедити маст.
Не зна су да ли су укуснији чим се скину са ватре или када мало одстоје.У сваком случају, добро ће доћи током године посебно у оним домаћинствима која се баве пољопривредом и свакодневно одлазе на њиву. Сланина, чварци, шунка, барени кромпир и сир су обавезан доручак на сремским њивама, па не чуди чињеница да све ове ђаконије заузимају важно место код наших домаћина, јер без доброг доручка нема ни доброг посла на њиви.
